Субјекат: граматички и логички

Граматички субјекат:

Субјектом се исказује вршилац радње или носилац стања или особине који су означени предикатом:

Марко је кошаркаш.

Може бити исказан и синтагмом (скупом речи): 

Мој брат је кошаркаш;  или : Мој брат од тетке је кошаркаш.

Може бити исказан и зависном реченицом, и то односном: 

Ко је учио, добро ће урадити контролни.

Најчешће је исказан именицом, именичким скупом или заменицом.

Он је најчешће у номинативу и такав субјекат зовемо 

граматички субјекат. 

(За такмичења: Изузетак је вокатив у нар. епским песмама "Умори се Краљевићу Марко")

Логички субјекат

                

               Вежба 1. Подвуците субјекте и одредите у ком су падежу:

1.       Папир стији на столу.        номинатив – граматички субјекат

2.       Папира ће ускори нестати.

3.       На видику нема ни живе душе.        генитив – логички субјекат

4.       Марку  је увек пријатно у добром друштву.

5.       Смучило ми се.

6.       Њему није добро.                                               датив – логички

7.       Марка боли глава.

8.       Мрзи га да устане.                                               акузатив- логички

Када субјекат није исказан номинативом већ је у неком од осталих падежа (ген, дат и акуз), он 

је логички субјекат. У реченици га препознајемо по смислу, и зато га називамо логички.

Вежба 2. Подвуците субјекат и одредите му врсту:

Мали уморни дечак је дотрчао код нас.

Њему је до смеха.

Милицу је заболео зуб.

Ученици наше школе су били успешни на такмичењима!

На улици нема старијих људи.

Решења ми напишите у коментарима, па ћу их проверити!

Поздрав!

Вукова реформа

               Сетите се чувеног српског просветитеља с краја 18. и почетка 19. Који је написао чувену аутобиографију Живот и прикљученија. 

                Шта је Доситеј желео да постигне својим радом?

                У 18. веку, времену просветитељства и рационализма, тежи се просвећењу и напретку нарада. Тада настаје и идеја О ПОТРЕБИ ПИСАЊА НАРОДНИМ ЈЕЗИКОМ, коју извоси и Доситеј У Ж и п, рекавши да учени људи треба народним језиком да пишу јер једино тако народ може имати користи од кљига. Ипак, Доситеј сам није успео у томе, што сте приметили и сами читајући ово дело, користи многе црквенословенске речи. Ипак његову идеју о писању на народном језику прихватили су многи учени Срби. Тако је Сава Мркаљ почетком 19. века покушао да реформише ћирилицу водећи се начелом „Пиши као што говориш“, али није реформу спровео у дело, у томе ће успети тек Вук Стефановић Караџић.

                У тадашњој јавности постојале су две струје, прва, којој припадају интелектуалци и црква, а предводи је митрополит Стратимировић, сматра да треба задржати славеносрпски језик, а друга сматра да треба узети народни језик као књижевни ј.

                Шта знате о В. С. Караџићу, његовом животу и раду? За шта се залагао? Која је још битна његова делатноста?

                1813. године, после пропасти Првог српског устанака чији је био учесник, Вук је прешао у Аустрију, у Беч. Тамо је упознао Словенца Јернеја Копитара, чиновника бечке библотеке. Јернеј Копитар је био ватрени поборник народног језика и заинтересован за прикупљање народних умотворина, и арађивао је с Вуком све до своје смрти, подстичући га на рад и помажући му.

                У Бечу је Вук 1814. године објавио две књижице које су обележиле два главна правца његовог рада: прикупљање народних умотворина и реформу српског језика и правописа. То су Мала простонародна славено-сербска пјеснарица, прва штампанау збирка српских народних песама, и Писменица сербскога језика прву граматику српског језика.

                На Копитарев подстицај, ускоро је опчео да скупља и грађу  за  речник српског језика. Ослањао се на своје првенствено на своје знање  српског језика. Српске речи је на немачки и латински превео Јернеј Копитар, и 1818. је штампан  Српски рјечник. Он садржи преко 26 000 речи, од којих највећи део припада говору Вуковог завичаја, он намерно није узимао речи из књига, већ само речи које је чуо у народу. Уз речи је Вук описао и народне обичаје, веровања а уз неке речи налазе се и читаве приче.

                Речник је писан новом реформисаном, Вуковом ћирилицом коју и данас употребљавамо, Вук је тиме Мркаљеву реформу довео до краја, увео је знакове  љ, њ, ћ, ђ, џ и слово ј које је узео из латинице. Тако је створио најсавршенију азбуку, којој сваком слову одговара један глас.

                У Српском рјечнику је увео и нов, упрошћен,  правопис. Рјечнику је прикључио и кратку Српску граматику којом почиње граматичко нормирање српског језика.

                Тиме је, изласком Српског рјечника, књижевни језик поставњен на народну основу а граматика и правопис упрошћени и учињени доступним народу.

                Док је Рјечник у Европи поздрављен и цењен, у српској јавности је дочекан са огорчењем и протестом- нарочито због ијекавског изговора, слова Ј које је уведено из латинице, и непристој них речи за које су Вук и Копитар погрешно проценили да их треба унети. такође, Вук се ослонио сама на народни сеоски говор, не и на градски живот, па је тја језик звучао „просто“. 

                Године 1823. Вук је издао три књиге Српских народних пјесама, које су постале најзначајнији аргумент у расправам око језика, јер се показало да се народним језиком могу писати и уметничка дела. Песме које је Вук сакупио и објавио одушевљено су прихваћене у европским књижевним круговима,а преводили су их и о њима писали Гете, Пушкин и Јакоб Грим.

                С временом је и Вук мењао свој књижевни језик, унео је нове речи, 1836. године уводи слово Х (из говора Дубровника и босанских Муслимана) Исте године објављује и „Народне пословице“.

                1839. г. одустаје од ијекавског јотовања (не пише више ђевојка, ћерати, него дјевојка, тјерати).

                Година 1847. сматра се прекретницом у прихватању Вукових идеја. Те године су објављене четири књиге с којима је Вукова реформа на крају победила: Вуков превод Новог завјета, који је показао да је народни језик довољно богат да искаже сложени и често апстрактни садржај Библије. Другу књигу је објавио Ђуро Даничић, млади правник и филолог, то је расправа Рат за српски језик и правопис; у којој је научним аргументима одбранио Вукову реформу. Млади песник Бранко Радичевић објавио је своју књигу „Песме“  на чистом народном језику. Четврта књига је Његошев Горски вијенац. Објављављивањем ових књига постало је јасно да је „језик орача и копача“ може имати функцију књижевног језика.

                1852. излази друго издање Српског рјечника, веома различито од првог. Оно има преко 47 000 речи (многе од њих Вук је чуо у Дубровнику и Црној Гори), непристојне речи су изостављене, изостављена је и граматика јер је у међувремену Ђуро Даничић објавио Малу српску граматику.

                Вуков језик и правопис озваничени су у Србији тек 1868.г, тј. четири године после Вукове смрти.За даљи развој срп. књ. језика значајан је рад Ђуре Даничића, који је објавио граматику и превео Стари завјет.

Test iz razvoja jezika

TEСТ

1. Подвуците називе јужнословенских језика: 

УКРАЈИНСКИ, МАКЕДОНСКИ, СЛОВЕНАЧКИ, ЧЕШКИ, БУГАРСКИ, СЛОВАЧКИ, СРПСКИ, ПОЉСКИ

 2. Наброј језике који припадају а) западнословенским језицима:

б) источнословенским језицима:

 3. Који књижевни језици су били у употреби код Срба до 19. века : ________________, ______________; _____________________, __________________

4.. „Мирослављево јеванђеље“ писано је ________________ језиком и настало је крајем ____ века.

5. Најзначајнији српски средњовековни правни документ писан ћирилицом је _________________________, и потиче из _____ века.

 6. Аутор првог словенског писма које се назива _______________ је _________, Ово писмо је убрзо заменила ____________, а њени творци су_______________________.

7. У основу српског књижевног језика ушли су ____________________________ и _____________________________________ дијалекат. Изговори нашег језика су________________ и ___________________. Наречје је_____________________.

8. Наброј:

а) млађе штокавске дијалекте:

б) старије штокавске дијалекте: